Prava deteta u Srbiji

Period koji je obuhvaćen Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o ostvarivanju Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji – period od 1992. do 2005. godine karakteriše neverovatno veliki broj društvenih promena. Deca su u tom periodu odrastala u 2 politička režima i 3 različite države, takođe su preživela nekoliko ratova u okruženju.

Imajući u vidu trenutne uslove u kojima se ostvaruju prava deteta u Srbiji, pitanja koja se izdvajaju kao prioritet za ubuduće su sledeća:

• dalja implementacija Strategije za smanjenje siromaštva;
• isključenost i diskriminacija, s posebnom pažnjom na obrazovanje siromašne romske dece;
• zdravstvo – s posebnim naglaskom na zdravstvene potrebe adolescenata;
• smanjenje nasilja prema deci;
• ustanovljenje sveobuhvatnog nacionalnog akcionog plana za decu u Srbiji;
• usvajanje Zakona o deci;
• usvajanje Zakona o zaštitniku prava deteta;
• dalje i brže sprovođenje reforme socijalne zaštite.

Najvažniji rezultati koji su postignuti do 2007. godine:

• 2006. godine donet je Ustav koji po prvi put u ustavnopravnoj istoriji Srbije izričito govori o pravima deteta;

Usvojen je veliki broj važnih zakona od kojih bismo izdvojili:

• Porodični zakon;
• Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnoprvnoj zaštiti maloletnih lica;
• Krivični zakonik;
• Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja;
• Zakon o zaštiti od diskriminacije osoba sa invaliditetom.

Donet je veliki broj strategija i protokola koje imaju za cilj poboljšanje stanja prava deteta u Srbiji, pre svega u oblasti:

• prava osoba sa invaliditetom;
• zaštite dece od zlostavljanja;
• zaštite dece od eksploatacije;
• zaštita dece od trgovine ljudiskim bićima;
• inkluzije Roma.

Značajno za razvoj prava deteta jeste i:

• formiranje i razvijanje Saveta za prava deteta (linkovati s www.spd.sr.gov.yu) kao savetodavnog tela u Srbiji u ovoj oblasti;
• izbor zamenika ombudsmana za prava deteta pri pokrajinskoj kancelariji ombudsmana za Vojvodinu (link www.ombudsmanapv.org), i izrada Izveštaja o ostvarivanju Konvencije o pravima deteta u Srbiji.

Ali u ovom periodu nije ostvareno:

• značajno smanjenje broja dece koja žive u siromaštvu;
• uspostavljanje zaštitnika prava deteta (na republičkom nivou);
• povećanje i specifikacija budžetskih izdvajanja za decu;
• viši nivo političke zainteresovanosti, znanja i obzira prema deci;
• suštinska reforma sistema obrazovanja, u skladu s međunarodnim standardima;
• poboljšanje zdravstvenog stanja dece, pre svega adolescenata;
• zakonsko uređenje statusa nevladinih organizacija (civilnog sektora);
• viši nivo obrazovanja i širenja informacija o pravima deteta u što širem krugu korisnika, što podrazumeva, pre svega, decu, roditelje, nastavnike i zdravstvene radnike;
• zaživljavanje u praksi efikasnog sistema zaštite dece (i hitne intervencije) od svih oblika zlostavljanja i iskorišćavanja (eksploatacija), uključujući one koji se dešavaju u kontekstu trgovine, putem medija i dostupnošću štetnih informacija na Internetu.